ZOVIČKA RAZGLEDNICA





Upitah prošlost: - Šta sam ja?
Prošlost mi odgovori:

- Ti ćeš tek sutra biti ti.
Upitah budućnost: - Šta sam ja?
Ona odgovori:- Ti si još juče trebao biti ti.
Sadašnjost me zgrabi za ruku i povede me sa sobom…
(zato što me je dobro poznavala).

Zaustih i nju da upitam isto:
- ………
No ona mi stavi prst na usta i reče:
- TI JESI! I nemoj nikada prestajati to da budeš.

                        








































































                                                       




                                                                              




                                           






                                             




                                                                                 
























































































































































































































































































                                                                 




























































                                                  






































                                                                                   






                                                                                  


                                                                                 
                                                                                    
                                                                                

                                                                              
                                                                                  


































































































































                  

             







Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocjenost iz generacije u generaciju.
Sengai uze veliki komad papira i napisa: Otac umire, sin umire, unuk umire.Bogataš se razljuti. “Zamolio sam te da napišeš nešto za sreću moje porodice! Zašto se na ovaj način šališ sa mnom?”
“Nisam imao namjeru da se šalim”, objasni Sengai. “Kada bi prije tebe tvoj sin umro, to bi te vrlo ojadilo. Kada bi tvoj unuk nestao prije tvog sina, obojici bi vam prepuklo srce. Ako tvoja porodica, generacija za generacijom, umire redom koji sam ja označio, to će biti prirodan ljudski tok. Ja to zovem istinskom srećom.”

































































2 komentarja: